Ознака: sta utice na plodnost

Istina o plodnosti i trudnoći nakon 35-e

Istina o plodnosti i trudnoći nakon 35-e

 

Kako starimo, naša tela prolaze kroz puno promena – kako iznutra tako i spolja. 

Jedna od manje vidljivih promena koje doživljavamo je vezana za plodnost. Pogrešna shvatanja o plodnosti (koje viđamo na TV-u, u filmovima, a možda čak i od dobronamernih članova porodice) mogu stvoriti utisak da se „biološki sat“ isključuje čim dođete do sredine tridesetih godina.

Iako je možda tačno da se plodnost menja kada dostignete ovu starost, te promene su vrlo postepene – trudnoća prosto ne postaje nemoguća preko noći. 

Šta je ono što najviše frustira? Često čujemo netačne, nijansirane informacije o trudnoći u zrelim godinama koje su nam potrebne za efikasnu pripremu za začeće.

Nakon čitanja ovog članka, dobićete odgovore na sledeća pitanja:

– Zašto plodnost opada kako starite?

– Pored starosti, koji još faktori takođe utiču na plodnost?

– Da li starost utiče i na plodnost muškaraca?

– Koji su rizici povezani sa trudnoćom nakon 35 godina?

– Postoje li načini da poboljšate šanse za začeće?

Zašto plodnost opada kako starite?

Opadanje plodnosti je postepen pomak kojim se može upravljati. Jednom kada se napuni 35 godina, šanse za začeće tokom najplodnijih dana svake godine se pomalo smanjuju.

Prema Američkom društvu za reproduktivnu medicinu (ASRM), ovo su šanse osobe da zatrudni bez kliničke intervencije (tj. reproduktivne tehnologije poput vantelesne oplodnje ili vantelesne oplodnje), po starosnim grupama:

– Prosek 30-godišnjaka: 20% šanse za začeće (šansa od 1 do 5)

– Prosek 40-godišnjaka: Manje od 5% šanse za začeće (šansa 1 od 20)

Prema ASRM, ovo su šanse osobe da zatrudni bez kliničke intervencije nakon godinu dana pokušaja, opet na osnovu starosti:

– Starost 19-26 godina: 92% šanse za začeće u jednoj godini

– Starost 27-34: 86% šanse za začeće u jednoj godini

– Starost 35-39: 82% šanse za začeće u jednoj godini

Važno je naglasiti da statistički podaci o plodnosti u odnosu na starost se mogu koristiti za postavljanje očekivanja. Iako su šanse u četrdesetim godinama za spontanu trudnoću velike, opet  nakon 44. godine počinju da se približavaju nuli. 

Takođe, studije pokazuju da žene koje su već imale iskustva sa porođajem ponekad imaju veću plodnost u 40-ima od onih koji nikada nisu bili trudni. Ako ste već rodili i vaše prvo dete se rodilo posle 35. godine, verovatnoća da ponovo zatrudnite možda je veća od verovatnoće druge osobe.

Ova promena u plodnosti se dešava zato što se broj i kvalitet jajnih ćelija, smanjuje sa starenjem. 

Žene se rađaju sa 1-2 miliona jajnih ćelija u jajovodima. Taj broj opada u pubertetu na 300.000, dok će tokom života žena ovulirati sa samo oko 500 jajnih ćelija tokom svog života.

Koji još faktori takođe utiču na plodnost?

Faktori koji nisu povezani sa godinama a koji mogu uticati na plodnost mogu se podeliti u tri kategorije: faktori životnog stila, zdravstveni uslovi i genetika.

Faktori životnog stila uključuju pušenje, procenat telesne masti, ishranu i hemikalije koje ometaju endokrinu:

1.Pušenje

Pored duvana, u cigaretama postoje brojne hemikalije koje mogu uticati na funkcionisanje jajnika i jajovoda. Dakle, ljudi koji puše cigarete izloženi su većem riziku od neplodnosti (a na pokretljivost sperme, ili kako se sperma kreće, utiču i cigarete). Trenutno nema puno podataka o kanabisu i plodnosti, ali novije studije su proučavale kanabis i trudnoću. Nedavna otkrića razmatraju veze između kanabisa i autizma, neurorazvojnih problema i male porođajne težine.

2.BMI

Indeks telesne mase (BMI) je alat za merenje koji koriste mnogi zdravstveni radnici za procenu procenta telesne masti (mada je važno napomenuti da BMI nije savršen sistem i ne funkcioniše dosledno u različitim populacijama). Kada je reč o plodnosti, postoje određena merila koja lekari objašnjavaju kako ovaj procenat ponekad može uticati na trudnoću.

Ako imate veći procenat telesne masti (u BMI, preko 25), tada možete proizvesti više masnih ćelija, što rezultira višim nivoom estrogena i testosterona. Ovo može ometati proizvodnju insulina, što je karakteristika sindroma policističnih jajnika (PCOS) koji može dovesti do neplodnosti.

Ako imate niži procenat telesne masti (BMI ispod 19 godina), možda nećete imati dovoljno masnih ćelija za proizvodnju estrogena i prolazak kroz menstrualni ciklus, što takođe dovodi do neplodnosti. Štaviše, ako se ne hranite pravilno, to može uticati na vaš hipotalamus, sprečavajući vaš mozak da proizvodi potrebne hormone.

3.Ishrana

Preporuka za ishranu trudnica je da se većina belančevina dobija iz biljnih izvora, da se jedu mononezasićene masti (poput avokada i punomasnih mlečnih proizvoda) kao i dijeta sa puno biljaka.

Koji su rizici povezani sa trudnoćom nakon 35 godina?

Iako postoje povećani rizici za trudnice (i njihovu novorođenčad) posle 35. godine, to ne znači da je nemoguće imati zdravu trudnoću. Potrebno je samo obratiti pažnju na par važnih stvari.

Šta se dešava sa telom osobe starije od 40 godina? Krvni sudovi kod starijih ljudi sa jajnicima nisu toliko elastični i savitljivi kao kad smo mlađi. 

Budući da trudnoća kardiovaskularnom sistemu dodaje puno dodatnog volumena, srce i krvni sudovi naporno rade kako bi prilagodili te promene. U nekim slučajevima ovo dovodi do hipertenzije i srčanih problema tokom trudnoće.

 

Neke od komplikacija u trudnoći i zdravstvenih problema sa kojima se mogu suočiti žene starije od 35 godina uključuju:

– Gestacijska hipertenzija (visok krvni pritisak tokom trudnoće)

– Preeklampsija (visok krvni pritisak koji rezultira oštećenjem organa, često jetre ili bubrega, tokom trudnoće) i

– Gestacijski dijabetes (povišeni nivo šećera u krvi tokom trudnoće)

Iako će ovi uslovi zahtevati pojačanu prenatalnu negu i medicinski nadzor i izazivati neugodnost tokom trudnoće, za ova stanja je moguć potpuni oporavak nakon porođaja.

Starosna dob buduće majke takođe može povećati faktore rizika za fetus ili novorođenče, posebno rizik od pobačaja (obično tokom rane trudnoće), prevremenog porođaja i hromozomskih abnormalnosti. Na primer, 35-godišnjakinje imaju 20% šanse da pobace, a za 40-godišnjakinje se taj procenat povećava na 40%.

Za žene od 30 godina  šanse da se rodi beba sa Daunovim sindromom su 1 od 940, dok je taj broj 1 od 35 ukoliko žena ima 45 godina. 

Opet, velika većina ima poseduje šanse za zdrave i lagodne trudnoće i nakon 40. godine.

Kako starost utiče na plodnost muškaraca?

Neki ljudi pretpostavljaju da, ukoliko muškarac ima normalne seksualne funkcije i proizvodi spermatozoide, njihova starost uopšte nije bitna u pogledu plodnosti. 

Činjenica je da plodnost vremenom opada isto i kod muškaraca – samo mnogo sporije nego kod žena. Brojke govore da je 30% neplodnosti zbog muškog faktora, dok je količina spermatozoida najviša između 30-35 godina.

Pokretljivost spermatozida, sposobnost da se efikasno kreće kroz vaginalni trakt, smanjuje se za 54% u poređenju sa spermatozoidima osoba starosti 30-35 godina i osoba starijih od 55 godina.

Postoje li načini da poboljšate šanse za začeće?

Testiranje hormona plodnosti, testiranje i predviđanje ovulacije kao i prilagođavanje životnog stila mogu vam pomoći da budete proaktivni u pogledu svoje plodnosti i donesete utemeljene odluke o mogućnostima trudnoće.

Preporučena prilagođavanja načina života koja podržavaju plodnost uključuju pridržavanje redovnog rasporeda vežbanja i spavanja, kao i upravljanje ishranom i uzimanje prenatalnih vitamina. Takođe, jedna od važnih stavki jeste i adekvatna suplementacija kao što je Profertil preparat. Profertil je jedini preparat napravljen specijalizovano za oba partnera kako bi se povećale šanse za začeće. 

Njegovo dejstvo je dokazano kroz veliki broj kliničkih studija, a uz to i veliki broj domaćih i stranih stručnjaka za oblast infertiliteta i ostalih grana medicine koje se bave infertilitetom rado preporučuju Profertil svojim pacijentima.

Za više informacija kontaktirajte naš stručni tim. Profertil možete poručiti online (najpovoljnije, brzo i sigurno), ili ga potražiti u apotekama.  

Endokrini poremećaji: 5 hemikalija koje mogu uticati na vašu plodnost

Endokrini poremećaji: 5 hemikalija koje mogu uticati na vašu plodnost

 

Mnogi od nas znaju da plastika može štetno uticati na životnu sredinu, ali da li ste znali da je  upotreba plastike potencijalno povezana i sa negativnim efektima na vašu plodnost?

Razlog za to je ono što nazivamo „hemikalijama koje narušavaju endokrino stanje u organizmu“ ili na engleskom EDC

Međutim, EDC nisu ograničeni samo na plastiku – mogu se naći u brojnim proizvodima za domaćinstvo i predmetima koje možda svakodnevno koristite.

U ovom članku ćemo raščlaniti šta tačno rade ovi takozvani EDC, kako mogu uticati na vašu plodnost, u kojim proizvodima ih možete pronaći i pomenućemo jednostavne korake za smanjenje izloženosti.

Najotrovniji faktori

Hemikalije koje ometaju endokrini sistem (EDC) zapravo imitiraju ponašanje prirodnih hormona koje proizvodi endokrini sistem – time prekidajući endokrinu funkciju i zbunjujući telo tako da prekomerno ili u nedovoljnoj količini stvara važne hormone.

EDC mogu uticati na hormone plodnosti (estrogen i testosteron) i hormone štitne žlezde.

Stručnjaci  trenutno proučavaju moguću vezu između EDC-a i stanja poput sindroma policističnih jajnika (PCOS), mioma materice i endometrioze.Iako postoje različiti nalazi istraživanja, većina stručnjaka za EDC se slaže da smanjenje izloženosti (ali ne i svođenje na nulu) i dalje verovatno ima pozitivan efekat na reproduktivno i celokupno zdravlje.

Kako EDC funkcionišu u telu

Hemikalije same po sebi nisu nužno loše – one su važan i bitan sastavni deo našeg života. Ali hemikalije koje stvaraju endokrini poremećaji (EDC) oponašaju vaše prirodno proizvedene hormone, što dovodi do zablude i prekida u endokrinom sistemu. Ove hemikalije oponašaju rad žlezda koje proizvode hormone koji regulišu metabolizam, rast i razvoj, funkciju tkiva, polnu funkciju, reprodukciju, spavanje i raspoloženje što može imati pogubne posledice.

Ove „estrogene“ hemikalije mogu da prevare vaše telo da pomisli da se proizvodi više hormona nego što se to zaista čini. Zauzvrat, vaše telo na to može odgovoriti ili zaustavljanjem sopstvene prirodne proizvodnje hormona, ili povećavanjem proizvodnje hormona.

Kako EDC mogu uticati na vašu plodnost

EDC mogu uticati na nivo hormona plodnosti u vašem telu, kao što su estrogen i testosteron, kao i na tiroidne hormone. Zauzvrat, hormonska neravnoteža može uticati na vašu plodnost: Sve je više dokaza da promene hormona izazvane EDC-ima mogu uticati na mnoge delove reproduktivnog sistema, poput ovulacije ili broja sperme.

Takođe se proučava veza između EDC i stanja poput policističnih jajnika, mioma materice i endometrioze. Ova stanja mogu uticati na to koliko često ovulirate, koliko je verovatno da će oplođeno jajašce biti ugrađeno i koliko je verovatno da će trudnoća biti prekinuta. 

Kao i kod većine zdravstvenih stanja koja se proučavaju, postoje oprečni nalazi: Iako su visoke koncentracije EDC povezane sa lošijim ishodima plodnosti,  u nekim studijama se pokazuju mešoviti nalazi.

Zaključak je da se ipak većina stručnjaka za EDC slaže da je smanjenje izloženosti ovim hemikalijama verovatno korisno za reproduktivno i opšte zdravlje.

Kako smanjiti izloženost EDC-ima

1. Bisfenol A (BPA)

BPA je industrijska hemikalija koja se koristi za proizvodnju plastike. Može se naći u plastičnim proizvodima poput boca za vodu i kontejnera za skladištenje hrane.

Kako smanjiti izloženost:

  • Skladištite hranu u staklenim posudama i umesto plastičnih boca koristite vodu za piće od nerđajućeg čelika ili stakla. (Neki proizvodi bez BPA koriste BPA zamene sa istim efektima koji ometaju endokrini sistem – samo zato što nisu proučavani tako strogo kao BPA ne znači da su sigurni.)
  • Izbegavajte štampane račune (koji se nazivaju „termalni računi“) prilikom odjavljivanja u prodavnicama – termo papir je često presvučen BPA. Odlučite se za digitalne račune kad god možete.
  • Ograničite konzerviranu hranu i pređite na smrznutu hranu ili hranu koja se čuva u staklu (mada istina je da sve više konzervirane hrane ne koristi BPA u svojim oblogama).

2. Parabeni

Parabeni su veštački konzervansi koji se nalaze u kozmetičkim proizvodima, proizvodima za negu kože i lepotu.

Kako smanjiti izloženost: 

Pregledajte sastav preparata za negu kože, kozmetiku i druge kozmetičke proizvode i odaberite proizvode bez parabena kada god je to moguće.

3. Pesticidi

Pesticidi su hemikalije koje se koriste za ubijanje ili odbijanje biljnog ili životinjskog sveta, sprečavanje plesni ili sprečavanje širenja bakterija. Mogu se naći u izvorima hrane, uljima za telo, esencijalnim uljima i kakao puteru.

Kako smanjiti izloženost:

Ako možete, odlučite se za organske proizvode, ulja za telo i srodne proizvode kad god je to moguće. Takođe, kada god je to moguće, a trudite se da bude gotovo stalno, operite voće i povrće pre konzumacije. Ukoliko imate vremena, odlično bi bilo da voće i povrće može da odstoji u vodi duži vremenski period.

4. Ftalati

Ftalati su hemikalije koje se koriste da plastika postane fleksibilnija (poznata kao plastifikatori). Mogu se naći u plastičnoj ambalaži i kozmetičkim proizvodima, proizvodima za negu kože i lepote, kao i u mnogim potrošačkim proizvodima sa „mirisom“ navedenim u njihovim sastojcima (mada ne možete uvek da se oslonite na sve što piše na etiketama).

Kako smanjiti izloženost:

Skladištite hranu u staklu kada je to moguće, a hranu prenesite u neplastične posude za jelo ili čuvanje.

Pregledajte sastojke svojih proizvoda za negu kože, kozmetike i drugih proizvoda za lepotu. Smanjite upotrebu proizvoda koji sadrže dodate mirise.

Kako smanjiti izloženost EDC-ima

Takođe, sledeći, konkretniji saveti su korisni za smanjenje izloženosti širokom spektru EDC-a:

1. Izbegavajte mikrotalasne plastične posude za hranu i izbegavaajte da ih stavljate kroz mašinu za pranje posuđa. Ftalati i BPA u plastičnim posudama za hranu mogu ući u vašu hranu kada zagrevate posude. Umesto toga, hranu u mikrotalasnoj pećnici stavite u staklo ili keramiku bezbednu za mikrotalasnu peć.

2. Suzbijte efekat EDC-a unošenjem dovoljno folne kiseline u ishranu ili dodacima poput prenatalnih vitamina. Studije pokazuju da visoki nivoi folne kiseline mogu zaštititi od negativnih efekata BPA ili ftalata kod ljudi sa jajnicima koji pokušavaju da zatrudne prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom. Neke od namirnica bogatih folatima su spanać, špargla, jetra ili prokelj.

3. Suzbijte efekat EDC-a unošenjem dovoljno folne kiseline u ishranu ili dodacima poput prenatalnih vitamina. Studije pokazuju da visoki nivoi folne kiseline mogu zaštititi od negativnih efekata BPA ili ftalata kod ljudi sa jajnicima koji pokušavaju da zatrudne prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom. Neke od namirnica bogatih folatima su spanać, špargla, jetra ili prokelj.

4. Potražite proizvode za ličnu negu bez EDC-a. Proizvodi koji se plasiraju na tržište kao „čisti“ i dalje mogu u sebi sadržati EDC-ove. Potražite lokalnu kozmetiku ili nekoga ko pravi prirodnu kozmetiku kako biste dobili svoj set personalizovanih preparata bez rizika da sadrže EDC-ove.

Na kraju, najvažnije je da redovno vadite krv i radite testove koji proveravajau nivo pravih hormona i onih koji ih simuliraju tj. EDC-ova.

Takođe, ukoliko se borite sa infertilitetom pokušajte da posebno obratite pažnju na sve konkretne savete iz ovog teksta. 

Uz navedene savete, možete koristiti i našu bezhormonsku terapiju koja je napravljena za nju i za njega. Profertil je jedini preparat napravljen specijalizovano za oba partnera kako bi se povećale šanse za začeće.

Slika na kojoj se nalazi osoba, zatvoreni prostor, držanje, mladi

Opis je automatski generisan

Njegovo dejstvo je dokazano kroz veliki broj kliničkih studija, a uz to i veliki broj domaćih i stranih stručnjaka za oblast infertiliteta i ostalih grana medicine koje se bave infertilitetom vrlo rado preporučuju ovaj preparat svojim pacijentima.

Za više informacija pozovite naš stručni tim ili jednostavno poručite preparat putem našeg sajta!